Хипократова заклетва

 

    „Кунем се Аполоном лекаром, Ескулапом, Хигијејом и Панакејом, свим боговима и богињама, зовући их за сведоке, да ћу по својим силама и савести држати ову заклетву и ове обавезе. Свога цу учитеља овога умећа поштовати као своје родитеље, дават ћу му што му у животу буде потребно, његову децу цу сматрати својом браћом, а буду ли хтели учити ову уметност учићу их без уговора и без плате. Пустићу да суделују код предавања и обуке и у свем осталом знању моје деце и деце мојега учитеља. Учићу и дјаке који се буду уговором обавезали и овом заклетвом заклели, али никога другога. Своје прописе одредићу по својим силама и знању у корист болесника и штитит ћу га од свега што би му могло шкодити или нанети неправду. Никоме нећу, макар ме за то и молио, дати смртоносни отров, нити ћу му за то дати савет.

    Исто тако нећу дати жени средства за пометнућа плода. чисто ћу и побожно живети и извршавати своју уметност. Нећу оперисати мокраћне каменце, него ћу то препустити онима, који се тиме баве. У коју год кућу ступим, радићу у корист болесника клонећи се хотимичног оштећења, а особито завођење жена и мушкараца, робова и слободних, што при свом послу будем сазнао или видео, па и иначе, у саобраћају са људима, колико се не буде смело јавно знати, прећутаћу и задржаћу тајну. Будем ли одржао ову заклетву и не будем ли је прекршио, нека ми буде сретан живот и успешна уметност, нека стекнем славу и углед код људи до у далека времена; прекршим ли ову заклетву и закунем ли се криво, нека ме задеси противно."